Šta posetiti na Tari?
Tara. Ušuškana u zapadnom delu naše zemlje. Poznata po svojim gustim šumama, po Pančićevoj omorici, prelepim vidikovcima i jezerima.
Zbog svoje velike raznovrsnosti biljnog i životinjskog sveta, kao i zbog očuvanja šumskih sredina proglašena je Nacionalnim parkom 1981. godine. Jedna je od pet nacionalnih parkova u Srbiji i stanište je mrkih medveda. Prosečna nadmorska visina planine iznosi oko 1 200 m, a najviši vrh Kozji rid dostiže visinu od 1 591 m.
Ako ti kažem da sam na Tari ove godine bila dva puta, dovoljno govori da je obožavam posetiti ili kako ja to kažem svaki put se iznova zaljubim u nju.
Ukoliko tražiš smeštaj na Tari, moja preporuka je da to bude u blizini jezera Zaovine zbog lakšeg obilaska lokaliteta. Takođe, za smeštaj su tu i poznati turistički centri – Mitrovac i Kaluđerske bare.
Šta posetiti na Tari?
Tokom boravka na Tari, prošetali smo selom Donje Karaklije i popeli se na vrh Janjač..
Staza koja vodi do vrha Janjač polazi iz sela Donje Karaklije. Nakon što smo parkirali auto, uputili smo se ka vrhu. Staza je odlično obeležena i duga je 3 km. Predeo kojim smo šetali je bio bajkovit zbog jesenjih boja koje su nas pratile. A pogled..
Na 1 473 m nadmorske visine se nalazi Janjač. Na stazi koja vodi ka vrhu sreli smo čoveka sa kojim smo zastali da popričamo. Volim te slučajne susrete sa ljudima na planini. Svi smo tu zbog istog cilja – povezivanje sa priridom i tu smo da podržimo jedni druge, upoznamo se i ohrabrimo.
Sa jedne strane vrha se može videti jezero Zaovine, a sa druge Višegrad. Praktično nalazeći se na vrhu bićete u Bosni.
Od svih mesta koje sam do sad posetila na Tari, vrh Janjač mi je najomiljenija lokacija. Ko god me pita šta posetiti na Tari, Janjač je prvo što preporučim.
U blizini sela Donje Karaklije nalazi se izvor Studenac, koji je ujedno i rezervat prirode kao prvo stanište omorike u Srbiji. Studenac je inače čest naziv za hladne planinske izvore.
Nakon šetnje, tragali smo za malim rashlađenjem i odmorom, pa smo otišli do restorana Tarska jezera, koji se nalazi u neposrednoj blizini Zaovinskog jezera. Sa najlepšim pogledom i odličnom uslugom toplo preporučujem svima.
Zatim, vozili smo se uz Perućac, što mi je svaki put veliki doživljaj. Stajali smo kako bismo uživali u pogledu sa vidikovaca koji se nalaze neposredno uz put. Ima ih nekoliko, pa ćete ih lako prepoznati po već parkiranim kolima u blizini.
Zahvaljujući našim domaćinima u smeštaju, saznali smo za ne tako poznat, a divan pogled na Zaovinsko jezero. Imali smo i slatkog vodiča koji nas je usmeravao..
Zaovinsko jezero ili kako kažu lokalci Zaovljansko, je zapravo veštačko jezero. Nastalo je zbog proizvodnje električne energije u Bajinoj Bašti. Ono po čemu su Zaovine poznate jesu kao mesto na kom je Josif Pančić otkrio čuvenu omoriku.
Pored Zaovinskog jezera, spustili smo se i do malog jezera Spajići u mestu Đurići. Jezero je ušuškano između šumovitih brda. Do njega se dolazi skretanjem sa glavnog puta kod restorana Tarska jezera. Jezero Spajići je jedno od lepših mesta na Tari, upravo zbog svoje ušuškanosti, kućice od drveta i šume koja ga okružuje. Tako je mirno i lepo.
Jesen na planini Tari je, čini mi se, najlepša. Šarenilo jesenjih boja je delovalo kao naslikano. Još jednom sam se uverila da je priroda Tare jedinstvena.
I za kraj..
Tokom posete planini Tari u martu, posetila sam jedan od najlepših i najpoznatijih vidikovaca u našoj zemlji – Banjska stena.
Banjska stena se nalazi u blizini poznatog turističkog centra Mitrovac. Svoj naziv nosi po Banjskom vrelu koji izvire u podnožju.
Do jednog dela puta možete doći kolima, a nakon toga kroz šumicu, obeleženom stazom dolazite do vidikovca, sa kog se pruža pogled na jezero Perućac i kanjon reke Drine.
Vidikovci su definitivno veliko blago koje Tara ima.
Vidikovac Crnjeskovo se nalazi u Kaluđerskim barama. Put do vidikovca vodi kroz šumu i za razliku od Banjske stene gde smo sreli nekolko ljudi, na putu ka Crnjeskovu smo videli svega dvoje ljudi, tako da smo praktično bili sami.
Nije mi bilo prijatno, budući da sam se sve vreme plašila zvukova koji su iz šume dopirali do nas. Činilo mi se kao da će nam medved ili divlja svinja preprečiti put ka vidikovcu.
Ipak nisu. Jeej!
Pogled sa vidikovca pruža se na klisuru reke Rače i na Bajinu Baštu.
Tara – smeštaj tokom boravka
U martu smo odseli u Kaluđerskim barama, u Šumskoj kući. Smeštaj je bio presladak, bili smo u Cave apartmanu i doživljaj je bio pravi planinski. Tako da bi moj predlog za smeštaj u Kaluđerskim barama bila upravo šumska kuća, u kojoj pored Cave apartmana ima i Home apartman za više osoba.
U oktobru smo bili u Konaci Zaovljanska jezera, zahvljajući Jovani Kvržić i osvojenom Giveaway-u na njenom profilu. Smeštaj je bio uredan, čist, sa prelepim pogledom na Zaovinsko jezero i odličnim domaćinima. Sve moje preporuke za ova dva smeštajna objekta ukoliko planirate odmor na Tari.
Ako do sad niste posetili Taru – planirajte, sigurna sam da će vam se dopasti. Ako vam zatreba bilo kakva pomoć pri organizaciji boravka, pišite mi.
Ukoliko ti se ovaj tekst dopao, klikni ovde i pročitaj kako sam provela vikend na Staroj planini.
