Zlatar obožavam da posećujem iznova, i iznova. Toliko uživam u prirodi ove planine, kao i istraživajući sve prirodne i kulturne resurse koje nam pruža. Inspirisana tim putovanjima, delim sa vama moje iskustvo – šta sam sve posetila u okolini Zlatara i par korisnih informacija koje vam mogu pomoći ako odlučiš da posetiš ovu planinu.
Planina Zlatar. Smeštena u jugozapadnoj Srbiji, okružena rekama Uvac, Mileševa, Bistrica i Lim, dom najlepših jezera – Zlatarsko, Sjeničko i Radoinjsko, sa planinskom i mediteranskom klimom i netaknutom prirodom postaje sve zapaženija na turističkoj mapi Srbije.
Hajde zajedno da podržimo turizam na planini Zlatar.
Šta posetiti na Zlataru?
Usputne atrakcije na putu ka destinaciji retko kad propuštam, pa sam se tako odlučila da posetim Tavničko jezero.
Skretanjem sa glavnog puta koji od Zlatibora vodi ka Zlataru, možete parkirati auto i prošetati makadmskim putem do jezera.
Tavničko jezero je nastalo u oknu bivšeg rudnika i prepoznatljivo je po svojoj prelepoj tirkiznoj boji. Leti je posebno lepo, budući da je moguće i kupanje.
Nas je tad dočekalo zaleđeno jezero, budući da je bio januar, ali je šetnja do samog jezera i boravak na istom bio okrepljujući posle četiri sata vožnje. Verujem da je zbog zime i manja posećenost jezera, budući da smo mi svega par ljudi videli i da smo stvarno mogli da budemo sami sa prirodom.
Ako vas zanima kako izgleda Tavničko jezero u prolećnom i letnjem periodu, kliknite ovde. Magično je, zar ne? 🤩
Pri dolasku na Zlatar, vozili smo se uz Zlatarsko jezero, koje je treće po veličini u našoj zemlji. Vožnja uz to jezero me je na trenutak podsetila na vožnju uz Perućac, na Tari.
Vidikovci na Uvcu
Toliko sam se radovala poseti Zlataru, znajući da ću sigurno doći do nekog od vidikovaca sa pogledom na najlepše srpske meandre. Nadala sam se da će nas vreme poslužiti i da ćemo prošetati do vidikovca Molitva, ali zbog vremena koje je to jutro, 3. januara, bilo promenljivo ipak smo rešili da džipovima, zajedno sa Avanturistički centar Zlatar odemo do vidikovca Veliki vrh. Molitvu ostavljamo ipak za sunčane dane i već se radujem tome.
Vidikovac Veliki vrh
Poznatiji i kao Ledeni vidikovac. Mesto sa kog se pruža neverovatan pogled na meandre reke Uvac.
Kao što sam već spomenula, mi smo do vidikovca išli džipom i bilo je sjajno iskustvo. Prizore prostranstva prirode koje smo videli na putu ka vrhu delovali su tako beskrajno i moćno.
Inače leti se možete i prošetati ili do većeg dela puta doći kolima.. ili prilikom vožnje čamcima i posete ledenoj pećini, što takođe verujem da je iskustvo za sebe.
Sa vidikovca Veliki vrh pruža se nestvaran pogled na svih sedam meandara reke Uvac. Imali smo prilike da vidimo i beloglavog supa, koji je leteo nad meandrima.
Beloglavi sup je naša najveća ptica. Radi se o retkoj i zaštićenoj vrsti ptice, koja je oko 1990. godine bila pred izumiranjem, a danas broji čak više od 400 jedinki. Svaki je čipovan i strogo zaštićen.
Prizor u kom smo uživali budio je u meni osećaj neverovatne energije i divljenja.
Iako verujem da je Uvac lepši u proleće/leto kad sve ozeleni, kad i voda dobije svoju pravu boju, no ovaj put me je priroda naučila da je volim baš takvu kakva jeste, u tom trenutku.
Volim ovu novu perpsektivu pogleda na prirodu.
Vidikovac Molitva
Lokacija u 🇷🇸 koju morate bar jednom u životu da posetite.. ako ne i više puta.
Kako sam samo bila uzbuđena i srećna pri poseti ovom vidikovcu.
Do ovog vidikovca smo došli kolima, parkirali se na mestu koje je na Google mapama obeleženo kao parking i prošetali par stotina mestara do same platforme i pogleda koji tako odmara oči i oduševljava.
Pogledajte samo ove slike.
Vidikovac Vraneša
Da li znaš da i Radoinjsko jezero meandira i da se sa vidikovca Vraneša taj prizor može videti?
Nakon obilaska vidikovca Veliki vrh, uputili smo se ka mestu Kokin brod u čijoj se blizini nalaze vidikovci Vraneša (po Google maps-u ima ih 4, čini mi se). Put ka vidikovcima polazi iz Etno-eko sela Vraneša, gde možeš na parkingu ostaviti auto. Bilo mi je interesantno što se nadomak parkinga nalazi i heliodrom.
Zbog kiše koja nas je uhvatila na pola puta obišli smo samo vidikovac 1 čija je staza obeležena i do kog je potrebno svega 15-20 minuta hoda.
Žao mi je što nisam mogla lepo da uslikam pogled zbog kiše i vetra, zato vam ostavljam na linku kako izgleda pogled. Pokisli, ali srećni vratili smo se do kola i već se radovali ponovnom dolasku radi obilaska preostalih vidikovaca.
Meni je najveći utisak ostavilo to što se sa vidikovca pruža pogled na dva jezera na slici – Radoinjsko i Zlatarsko jezero.
Nakon toga, od lokalaca doznajemo da je Radoinjsko jezero posebno lepo i preporučili su nam da odemo do njega. Navigacija nas je odvela do jezera, tačnije do dela jezera gde su kamp, izletište i kupalište. Oduševila sam se kako je lepo sređeno, a tu saznajemo i da su meštani sela Radoinje ponosni na jezero koje imaju i da leto provode kampujući, roštiljajući i kupajući se.
Jedan od natpisa na drvetu u kampu kraj Radoinjskog jezera koji mi je privukao pažnju jeste Ako pratimo prirodu kao vođu nikad nećemo zalutati.
Slažete li se sa tim? Ja definitivno da.
Vidikovac Vaganjica
Za vidikovac Vaganjica nisam čula dok nisam došla u smeštaj u kom smo bili. Tako da, ako odlučiš da posetiš ovaj vidikovac najbolje je da u Google maps ukucaš Villa Uvac ili Etno selo Šaponjić, jer odatle kreće staza koja nije markirana, ali postoji putić i table koje te usmeravaju.
Nakon 100m, skrenuli smo u šumu kroz koju smo išli nekih 20 minuta budući da je i sneg napadao, bilo je i blata i pomalo mog straha od raznih životinja. No, uspešno smo se popeli do vrha i stigli na vidikovac Vaganjica – dom beloglavih supova. Kažu da je najbolje doći između 9 i 11h ujutru i da baš u to vreme možeš videti najviše beloglavih supova kako plešu nebom.
Vidikovac Hodžina stena
Još jedan vidikovac koji sam posetila je upravo Hodžina stena. Sa ovog vidikovca pruža se predivan pogled na proplanke, šumu i Novu Varoš.
Ako posećujete Zlatar, od srca vam preporučujem posetu i ovom vidikovcu.
Koji vam se od vidikovaca najviše dopao?!
Korisne informacije
Za početak, imam dve preporuke za vas, kad je smeštaj u pitanju.
📌 @zlatarski_cardaci. U srcu Zlatara, smestila su se 4 čardaka, preslatko uređena i opremljena, u stilu A-frame planinskih kućica.
Šta da vam kažem što vam fotke ne mogu reći. Eventualno ne mogu da prenesu cvrkut ptičica, miris četinara, i ludog psa za kojim smo svi odlepili.
I druga preporuka je 📌 Villa Uvac. Lokacija smeštaja je odlična i garantuje neverovatan mir, tišinu i pravi odmor. Domaćini su sjajni, a pogled iz sobe pruža se na jezero. Tokom prolećnih i letnjih meseca na raspolaganju vam je i veliko dvorište. Milina 🙂
Kad su restorani u pitanju, predložila bih vam restoran Rival, koji se nalazi na pet minuta kolima od hotela Panorama, lako ćete ga naći kad ukucate u navigaciji. U pitanju je restoran domaće hrane, pristupačnih cena i odlične usluge. Takođe, sve moje preporuke ima i Etno-eko selo Vraneša. Ušuškan i topli restoran sa kaminom u sredini i prelepim pogledom je pravi užitak.
Kao i konak Vuk, koji je se nalazi odmah iznad Zlatarskih čardaka. Cene su izuzetno pristupačne, a hrana odlična.
Za našu turu i avanturu do vidikovca Veliki vrh pri prvoj poseti Zlataru, pobrinula se ekipa iz avanturističkog centra.
Najbolji period za posetu ovoj planini po mom mišljenju je definitivno proleće i leto. Mada, verujem da je i jesen magična.
Što se suvenira tiče, kupovali smo ih u kućicama kod hotela Panorama, u samom centru Zlatara. Obožavam suvenire i ne prođe putovanje da ne kupim bar neki magnet, kutlačicu ili privezak koji će me podsećati na tu destinaciju.
Zlatar je definitivno planina vredna posete, bilo u zimskim, letnjim, jesenjim ili prolećnim danima. Ono što će ti Zlatar dati jeste mir i (aktivan) odmor za kojim uvek tragamo.
Već se radujem ponovnom dolasku. 🙂
Mnoštvo je pešačkih i biciklističkih staza, prirodnih i kulurnih vrednosti koje Zlatar poseduje. Čim nam dođu topliji dani vraćam se sigurno da vozim bicikl, šetam i uživam u njemu i svim njegovim lepotama.
U ovoj godini želim ti da posetiš Zlatar i da mi preneseš svoje utiske. 🍀 A, ako voliš da istražuješ planine naše zemlje, pročitaj post o Tari i o vikendu na Staroj planini i nađi inspiraciju za prvi sunčan i slobodan vikend, jer biti u prirodi i sa prirodom je sreća.
