Planina Stolovi – planina narcisa i poludivljih konja.
Stolovi se nalaze u centralnom delu Srbije, u neposrednoj blizini Kraljeva. Kao destinacija za planinarsku avanturu i beg iz grada u prirodu je savršena!
Sa zapada je planina okružena rekom Ibar, koja je odvaja od Troglava i Čemerne planine. Sa istoka je okružena rekom Ribnicom, dok joj je sa južne strane Brezanska reka.
Dva najviša vrha Stolova jesu Kamarište (1375 mnv) i Čiker (1325 mnv). Vrh Kamarište predstavlja cilj svima koji dođu tu da planinare. Do samog vrha vode tri trek staze, a to su Brezna – Kamarište – Žiča, Kamenica – Kamarište – Brezna i Maglič – Kamarište – Maglič.
Najzahtevnija od njih je Maglič – Kamarište – Maglič, zbog najviše visinske razlike (+1330 mnv) koju je potrebno savladati. Mi smo izabrali baš tu stazu, koja pored toga što je izazovna takođe i nestvarno zanimljiva.
Kako izgleda taj uspon možete najbolje doživeti gledajući ovaj video. U opisu videa možete pronaći i broj bake Mileve koja vas mora, ako se odlučite ići ovom stazom, prevesti preko reke Ibar.
Moje iskustvo sa uspona opisala bih sa dve reči –
Uživala sam.
Poslednji put sam na planinarenju bila na proleće, tako da mi je ovaj osećaj mnogo nedostajalo. I ako je bilo zahtevno.. i bez puno pauza koje su falile kako bi upotpunile doživljaj.
Opet osećaj uspona, savladavanje staze i druženje sa plemenitim životinjama🐴 su posebno iskustvo samo po sebi!
Bilo je i izazovno, teško, a opet lepo i netaknuto – pravi raj za oči i dušu. Divlje. Na trenutke mi se činilo kao da udišem najčistiji vazduh. Osetila sam toliko naleta inspiracije samo posmatrajući prirodu.
Što se tiče fizičke zahtevnosti, staza jeste zahtevna, poprilično. Dužina je nekih 16 km, ali mi smo na kraju prešli sve ukupno 20 km. A kako biste je uspešno savladali, najbolje je da se krene što ranije, već oko 8h.
Mi smo krenuli oko 9:20h, tako da nam je tačno falilo tih sat, sat i po da imamo više vremena za odmor i da se, na kraju krajeva, vratimo pre mraka. Baka Mileva je počela da nas prevozi oko 19:25, tako da nas je sustigao mrak, ali srećom tek na samom kraju staze.
Ono što je davalo snagu i motivaciju pri usponu jesu nestvarni prizori prirode koji bude sva čula – dodiri mokrih kamenitih stena i guste trave, šuštanje lišća pod cipelama, opojni mirisi poljskog cveća, pejzaži prirode koji se ne mogu dočarati i koji sav napor nadoknađuju i momenti za pauzu i griz banane/čokoladice, ma čega god, samo neka daje energije.
Posebnu čar ovoj planini i planinarenju na njoj daće vam susret sa konjima! Mali savet – ako želite da pridobijete njihovu pažnju i ljubav, ponesite malo šargarepe i nahranite ih.
Neverovatno su mazni i slatki kad im date da jedu.. a i raspoloženi za fotkanje!
Tokom boravka u ovom kraju bili smo smešteni u Etno selu Bogut, a ostaviću vam i link da pogledate kako izgleda smeštaj, kakve su cene i ostale informacije. Sve u svemu, smeštaj je nama bio skroz okej, u pravom etno fazonu, kraj reke, okruženi prirodom.. Baš kako ja volim!
Uz smeštaj smo doplatili i obroke, tako da ni o čemu nismo razmišljali.. osim o planinarenju. 💪
Ako vam se ovaj post dopao i ako volite da planinarite, predlažem vam da pročitate moj post o Staroj planini, tu sam više pisala o usponu na Midžor i lokacijama koje smo posetili tokom vikenda.
Saveti za planinarenje – iz mog ugla
Par saveta za hajk ako se planirate upustiti u tu sjajnu avanturu, a još uvek ste planinari početnici. Nisam iskreno ni ja neki pro, ali podeliću sa vama par nekih svojih uvida do kojih sam došla planinareći već godinu dana.
Prvo i osnovno je da hajkujete u društvu, nikako sami. Pa čak ni u dvoje. Ne znam da li ste čuli do sad za to pravilo, ali u planinu je najbolje kad krenu tri ili više osoba. Ako se jednoj nešto desi, a dvoje vas je, teško će jedna osoba moći sama da pomogne, ponese i slično. A i znate kako kažu u društvu je sve lakše i zanimljivije.
Zatim obavezno pratite markaciju na stazama i ne idite van njih. Svako skretanje sa staze može da se ispostavi kao opasno, u slučaju da se izgubite.
Pazite i na trajanje dana, naročito u jesen kad dani kraće traju. Bolje krenite ranije i uživajte u najlepšim dnevnim pejzažima prirode.
I dobro isplanirajte i istražite stazu kojom ćete ići ako kraj sebe nemate iskusnije planinare.
Pored saveta, jako bitna stavka kad je planinarenje u pitanju jeste i priča o opremi, od koje vam dosta zavisi kakvo će vam iskustvo biti. Ako ne ponesete adekvatnu opremu, možete dehidrirati, povrediti se ili nakon planinarenja razboleti. Zato je oprema tu da nam vreme provedeno na planini učini što prijatnijim!
U nastavku ću podeliti šta je ono bez čega ja ne krećem na planinu i šta je to što ću poneti sledeći put, a što mii je ovaj put promaklo.
Iz mog ugla, pre nego što i krenem da se pakujem za planinarenje, prvo pogledam vremensku prognozu, kako bih znala otprilike kako da se opremim. Iskreno, ni vremenskoj prognozi ne treba u potpunosti verovati, ipak su planine i visine nepredvidive.
Ali ono što mi je bitno da imam i ponesem jeste:
– Udobne cipele, koje su nepromočive.
– Adekvatna odeća – kod nje mi je jako bitna udobnost i slojevitost. Plus uvek ponesem rezervnu majicu, čarape. A ponesem uvek i kapu/kačket, naočare za sunce, kabanicu..
– Ranac koji mi je jako važan, jer ipak tu stane sve što mi taj dan treba. Kod ranca mi je jedino bitno da je funkcionalan.
– Minimum 2l vode💧 (bolje da imate viška, nego da vam zafali). Ja sam npr. sad na Stolove ponela 3l. Opet imajte na umu da i količina vode zavisi od vremenskih uslova – kada je sunčano uvek nam telo traži više tečnosti. A i najbolje je da prema sebi i svom optimalnom dnevnom unosu odredite koliko vam je vode potrebno.
– Hrana (sendviči, čokoladice, koštunjavo voće, banane..)
– Nekad ponesem i zaštitni faktor☀️, eksternu bateriju..
Uz sve ovo, za sledeće planinarenje bih pripremila štapove za hodanje i čeonu lampu. Jedna zanimljivost vezana za štapove jeste da nam čak 25% lakoće pružaju pri planinarenju, što je baš strava, zar ne?
Šta biste vi još dodali na ovaj spisak? Bez čega ne krećete na planinarenje?
P. S. Sve ovo važi za prolećno, letnje ili jesenje planinarenje. Zimsko je ipak druga priča. 😀
